O kako divan dan – Oh happy day

happy day

Probudili ste se, baš kao i svakoga jutra do sada.

Protežete se po svom krevetu, sami ili pored partnera. Bacate pogled kroz prozor i konstatujete kako je divno jutro, kako divan dan.

Krenuli ste na posao.

Niste ni stigli do posla, već vas je gomila ljudi i gužva u saobraćaju dovela do ivice besa.

Pokušavate da ostanete smireni, jer ipak valja otići na posao u dobrom raspoloženju.

Ulazite u zgradu u kojoj radite. Namrštena lica, bez osmeha i volje da vam kažu: Dobar dan, vas dočekuju već na ulasku u istu.

Otvarate vrata kancelarije u kojoj radite i tamo zatičete ništa manje sumornu atmosferu ili pak, uzavrelu, punu nervoznih tonova koji dopiru do vas sa svih strana.

Odlazite do svog radnog stola i na njemu zatičete hrpu “obaveza” koje morate završiti toga dana.

Da li se ovo dešava i vama?

Svakako da ste imali bar jedan ovakav dan do sada u svom radnom veku, ako niste, zaista ste prava srećnica ili srećnik.

Sunce je dražesno, kroz prozor, obasjalo vaš radni sto, pomilovalo vas po kosi i ramenu dok ste sedali za isti i shvatili ste da je sunce jedino koje vam može u datom trenutku pružiti malo ljubavi, pažnje i nežnosti.

Zar sve one godine u kojima ste učili i usavršavali se lično, sve vreme koje ste proveli obučavajući se za posao o kome ste oduvek maštali da padnu u vodu iz samo jednog jedinog razloga.  Nije vam imao ko reći danas: Dobar dan!

Zasednete u svoju radnu fotelju i zapitate se, da li je samo kod mene tako ili je stvar opšte prihvaćena širom sveta?

Ipak će biti da je do mene, nas. Već odgovarate sebi.

Završavate svoj radni dan pognute glave, dolazite do kioska da nešto na brzinu pazarite i tu vas dočekuje neljubazna prodavačica, takođe, bez da vam kaže ono čuveno: Dobar dan, koje ste vi njoj prethodno uputili.

Baca vam, kao po kazni, ono što ste želeli da kupite i naravno za to ste još morali i da platite.

Skupljate u sebi bes, krivite sebe i opravdavate druge.

Zaboga, svi imaju pravo da se tako ponašaju osim vas.

Na kraju počinjete da mislite kako je problem u vama.

Ne, to nikako.

Zaista niste nikome krivi za njegov život.

Ukoliko ne ume da samom sebi pomogne i oseća se bolje, zašto biste vi očekivali da će vam neko uputiti ljubazan osmeh i olakšati dan i sebi i vama.

Uostalom, zar mislite da oni u vama vide osobu koja možda ima neki problem, neku muku sa kojom dostojanstveno živi?

Pa , niste valjda naivni da to pomislite.

Odavno je poznato da je svakome svoja muka najveća. Nekada to prelazi i u sebičnost do te mere, da ljudi zaboravljaju na osećanja i potrebe onih drugih. Nekada vas i najbliži ne mogu ili ne žele razumeti, a kamo li kolege ili ljudi sa kojima se silom prilika, hteli ili ne morate susresti u toku dana.

O kako divan dan, pomislili ste i narednog jutra kada ste se opet protezali po svom krevetu, ali avaj. I ovaj će biti isti.

I šta vam preostaje dok se kolektivno nesvesno ne promeni i postane prijatnije okruženje za život?

Ne znam.

Razmislite sami. Možda i pronađete neki savršen način pa ga podelite sa svima nama.

Možda vam svi budemo neizmerno zahvalni.

Uostalom, besplatan savet je nekada efikasniji od onih za koje morate da platite, samo je razlika ponekad jedino u tome što one koje plaćate dolaze od stručnih ljudi, za koje takođe nije zagarantovano da će vam pomoći ukoliko ne želite da pomognete sami sebi.

Zato, najpre pomozite sebi, potom i ostalima do kojih vam je stalo.

Valjda će shvatiti da život nema reprizu i početi sa osmehom da vam uzvraćaju sa: Dobar dan!

Jer, šta god se u životu dešavalo, kakav god problem da ste imali, on – život, ne sme stati. Vama je dat i vi ga morate živeti najbolje što možete, bez jadikovanja kako biste došli do onoga dana kada ćete shvatiti da postojite vi i još nekoliko milijardi ljudi na ovoj planeti sa kojima delite isti prostor i ukoliko ga ne koristite zajedno kako valja, prostor će postati “zagađen”, a i vi u njemu.

I zato, dok god imate snage, smejte se i govorite: Dobar dan!

Samo tako ćete uspeti da sebe ubedite da je to što ste živi prelepo i pokušajte da i drugima to objasnite, jer nažalost, jednoga dana, kada nas više ne bude, ne znamo šta nas čeka. Možda ćemo tamo gde odemo, gde ne znamo šta nas čeka, zauvek tugovati jer nismo znali da uživamo u lepim danima koje nam život poklanja.

Svaki novi dan je poklon, svakom se treba podjednako radovati. Zato se nasmešite, pošto završite sa čitanjem ovog članka i počnite da govorite ljudima koje volite, kolegama, komšijama: Dobar dan!

Autorski tekst

Photo by: Lesly Juarez

Podeli :

You may also like...